Kada padne mrak: fotografisanje divljih životinja noću

Fotografisanje divljih životinja noću predstavlja neverovatnu priliku da se snimi skriveni život životinja koje se obično ne viđaju tokom dana – i nema potrebe da otputujete u amazonsku prašumu ili u Serengeti da biste se uključili. U stvari, ako izaberete lokalni pristup, moći ćete da pravite neverovatne fotografije, što ovu temu približava svima koji imaju vremena, opreme i strpljenja.

Ovde Canon ambasador i dobitnik nagrade za najboljeg mladog fotografa divljih životinja za 2014. godinu Mark Albiak deli najbolje savete za snimanje divljih životinja u komšiluku pri slabom osvetljenju.

Mark smatra da bi snimanje u komšiluku trebalo posmatrati kao priliku da se u potpunosti prepustite. Nije tajna da najbolji radovi u ovoj oblasti često potiču od profesionalaca koji provode po nekoliko meseci na lokaciji, pa tako pristupite komšiluku. Ozbiljno ga shvatite, i dobićete rezultate.

Za Marka, sve je u tome da na najbolji način iskoristite oblast u kojoj snimate. „Verovatno ćete imati više vremena i svesti o tim životinjama nego kada biste proveli jednu nedelju u Africi snimajući slonove.“

Mark objašnjava da oni koji su željni izazova mogu da nauče kako se ponašaju lokalne divlje životinje, gde borave određene vrste i kako izgleda njihova ruta kroz grad ili šumu. „Istraživanje životinja koje ćete snimati jednako je važno kao i sva veština u rukovanju opremom“, kaže on.

Mark kaže da ga je fascinacija sisarima u tinejdžerskom dobu navela da se okrene noćnoj fotografiji. „Počeo sam da snimam divlje životinje sa sedam godina. Ali tek kada sam imao 14 ili 15 godina počeo sam da fotografišem divlje životinje noću. Bio sam veoma zainteresovan za sisare – potrebno je da ih uhvatite noću, zato što tada izlaze iz skrovišta!“

Mark se često ugleda na druge proslavljene fotografe kako bi dobijao ideje i stvarao koncepte. „Dosta inspiracije pronalazim na takmičenjima i dodelama nagrada, istražujući profile svih uključenih umetnika“, kaže on, „a to se naročito odnosi na dodelu nagrada za najboljeg fotografa divljih životinja u Londonu, u Engleskoj.“

Sledeći korak je pronalaženje odgovarajuće lokacije. Upotrebite poznavanje komšiluka da biste pronašli potencijalna mesta za životinju koju ste izabrali, i stalno ih posećujte. „Idite dan za danom, jer prvi put možda nećete pronaći nikakav znak da su životinje tu“, objašnjava Mark. „Ali obično, ako budete išli tri dana zaredom, možete da uočite nešto.“

Kada pronađete lokaciju, potrebno je da uzmete u obzir osvetljenje. „Ako samo želite da osvetlite životinju, snimaćete uz brzine zatvarača od približno 1/100“, kaže Mark. „Ali ako želite da zabeležite i delove staništa, potrebno je da podesite fotoaparat na dugačku ekspoziciju.“

Eksperimentisanje sa većim brzinama zatvarača ne mora da bude samo praktični izbor. Ako ste u gradu gde ima saobraćaja ili samo imate baterijsku lampu pri ruci – to može da bude odlična prilika za eksperimentisanje sa svetlosnim tragovima.

„Ako koristite prirodno svetlo ili lampu koja stalno svetli, potrebno je da koristite veće brzine zatvarača i da snimate sa najširim dostupnim otvorom blende, uz održavanje kvaliteta“, kaže Mark. „Ako koristite veštačko svetlo, fotoaparat možete da podesite na približno 1/100. Mora da bude najmanje ispod 1/250, zbog sinhronizacije sa blicem.“

Objektiv kao što je Canon RF 50mm F1.8 STM ima širok otvor blende, koji je idealan za ovu vrstu snimanja.

Komad opreme koji Mark voli da koristi je difuzor, naročito kada je u pitanju makro snimanje. „Kada snimam žabe ili daždevnjake, njihova koža može da bude mokra usled faktora okoline“, objašnjava on. „To može da stvori neprirodnu refleksiju, pa je dobro da nosite difuzor kako biste umekšali svetlo.“

„Što je difuzor veći to je bolje, ali pošto je u pitanju makro fotografija i životinje o kojima smo pričali su male, nije vam potreban veoma veliki difuzor“, kaže on.

Ako ga ne posedujete, možete čak da improvizujete i da koristite drugi predmet za difuzor ili da ga napraviti kod kuće od papira. „Dobio sam jedan pre nekoliko godinu preko mreže, ali u nekim prilikama kada ga nisam imao, koristio sam stvar koja se stavlja ispod vetrobrana automobila kako bi se leti odbijalo sunčevo svetlo. Važna stvar je to što morate da učinite svetlo blica mekšim, pa vam je potrebno nešto što širi svetlo“, objašnjava Mark.

Mark kaže da je fotografisanje manjih životinja lakše od fotografisanja većih sisara. „Mislim da je ovo jednostavan uvod u fotografisanje divljih životinja zato što to možete da uradite samo pomoću makro objektiva, fotoaparata i jednog blica“, kaže on.

Ova jednostavna konfiguracija podjednako je pogodna za perspektivnog fotografa divljih životinja i za same životinje. Za ovakve vrste zadataka, Mark koristi jednostavan blic i Canon EOS R6, Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM i adapter za montiranje EF-EOS R.

„Kada snimam makro fotografije, držim se minimalne potrebne opreme“, kaže on. „Želim da provedem što je manje vremena u prostoru životinja – bolje je za njih, i kako bih dobio prirodan snimak.“

Za one koji žele da pomeraju granice kreativnosti, Mark predlaže snimanje manjih stvorenja pomoću širokougaonog objektiva. On koristi Canon EF 16-35mm F2.8 III USM zbog širokog otvora blende za uslove slabog osvetljenja, ali možete da isprobate i Canon RF 35mm F1.8 MACRO IS STM. Zahvaljujući maloj težini, širokom otvoru blende od f/1,8 i makro uvećanju do 1:2, u pitanju je savršena alatka za fotografisanje izbliza.

„Morate da imate na umu sve stvari koje se pojavljuju u sceni“ objašnjava Mark. „Izazov je veći, ali mislim da je lepo pokazati stanište.“

Jedna stvar koju zahteva pristup sa širokougaonim objektivom je više svetla. „Ako osvetlite samo žabu kao što biste uradili u makro stilu, ostatak scene će biti taman“, kaže Mark. „Potrebno je da osvetlite više oblasti, na primer drvo, ili vam je potrebna dugačka ekspozicija da biste iskoristili više prirodnog svetla.“

Kada se budete navikli na snimanje manjih, pristupačnijih stvorenja, možda je vreme da pređete na veća noćna tumarala. „Prva stvar koju morate da znate je lokacija – gde će se životinja pojaviti? Kako možete da osvetlite scenu da biste uhvatili taj pokret? Šta mislite da će životinja uraditi?“ predlaže Mark. Kada budete imali predstavu kako životinja može da se ponaša u tom prostoru, sve što možete da uradite je da ostanete pripremljeni, obezbedite odgovarajuću opremu i da se upoznate sa postavkama.

Za Marka, izbor odgovarajućeg fotoaparata je od ključnog značaja, a Canon EOS R6 predstavlja savršenog partnera, kao svestrana opcija za slabo osvetljenje. Zahvaljujući revolucionarnom automatskom fokusu sa detekcijom oka, EOS R6 može da prepozna i prati subjekte uz nove nivoe preciznosti, što znači da čak i ako se subjekat kreće, kao što je ptica u letu, svakako možete da dobijete oštru sliku. Njegov stabilizator slike u telu (IBIS) takođe u velikoj meri uklanja potrebu za stativom, što omogućava Marku da ima dinamičnu, unapređenu konfiguraciju.

„IBIS u modelu EOS R6 čini ovaj fotoaparat idealnim za snimanje divljih životinja noću, jer vam omogućava da snimate pri slabom osvetljenju sa malim brzinama zatvarača“, kaže on. „Na primer, kada snimate u šetnji, možete da vidite kako disanje utiče na način držanja fotoaparata. Ako niste stabilni i snimate u mraku sa veoma malom brzinom zatvarača, IBIS je neprocenjiv.“

Pored stabilnosti, mogućnost snimanja pri visokoj ISO osetljivosti uz dobijanje jasnih slika takođe čini EOS R6 očiglednim izborom fotoaparata za Marka. „Ludo je – ne koristim ISO vrednosti manje od 6.400 i uvek dobijem savršene rezultate! Ako zatreba, mogu čak i da povećam na 8.000", zaključuje on.

Koji su najbolji objektivi za fotografisanje divljih životinja? Objektivi kao što je Canon RF 50mm F1.2L USM, koji dobro funkcioniše pri slabom osvetljenju, dobro se uklapaju sa modelom Canon EOS R6 za snimanje prirode.

Fotografisanje divljih životinja pri slabom osvetljenju otvara potpuno novi svet životinjskog ponašanja i može da kreira upečatljive i uzbudljive fotografije. Upotrebite Markove savete da biste videli šta možete da zabeležite u svom komšiluku.



Napisao Džek Fites