Kako da snimate ulične portrete: saveti profesionalca

Ulični portreti se često mešaju sa uličnom fotografijom. Ova dva stila imaju dosta toga zajedničkog: oba podrazumevaju fotografisanje stranaca u okruženju van studija. Međutim, iako je ulična fotografija iskrena, ponekad se subjekat fotografiše bez njegovog znanja, a kod uličnih portreta, kako fotograf životnog stila i portreta Džulijan Lav objašnjava, „osoba koju fotografišete je upoznata sa celom situacijom.

„Razgovarali ste sa njom, možda ste je čak i namestili da pozira“, dalje objašnjava. „Ima više interakcije, dobijate saradnju umesto pukog posmatranja.“ Džulijan je nedavno koristio Canon EOS RP na putovanju kroz ulice svog rodnog grada Bata, u Ujedinjenom Kraljevstvu za snimanje uličnih portreta. Ovde daje osam saveta za snimanje izvanrednih fotografija.

„Reč ‘ulica’ može biti malo obmanjujuća“, kaže Džulijan, „jer subjekat ne mora da šeta ulicom“. „Izbegavajte da pitate ove osobe da vam poziraju jer su obično u žurbi da stignu negde.“ Umesto toga, Džulijan savetuje da tražite osobe koje nisu u žurbi i koje bi rado izdvojile pet minuta za vas. Pre svega, on preporučuje da tražite potencijalne subjekte na mestima na kojima ljudi obično nešto čekaju – autobuske stanice, taksi stanice ili železničke stanice.

„Prodavci su takođe odličan izbor, jer se često nalaze u zanimljivim okruženjima", Džulijan dodaje. „Međutim, izbegavajte jutarnje časove subotom kada su veoma zauzeti.“ Kada birate subjekat, razmislite o tome kako možete da uključite njihovo okruženje u sliku da biste ispričali priču o njima. Cveće jarkih boja, na primer, predstavlja savršenu pozadinu za Džulijanovu sliku sa cvećarkom Maršom Vud (gornja slika), koja se preselila u Bat iz Londona sa suprugom, hirurgom za drveće, pre oko četiri godine. „Bila je veoma društvena i uzbuđena što će biti fotografisana“, kaže Džulijan.

Ulični portreti zavise od toga kakvu ste vezu uspostavili sa subjektom, zbog čega je dobra ideja da najpre započnete razgovor. „Objasniću da sam po zanimanju fotograf i zašto želim da ih fotografišem“, kaže Džulijan. „Možda je razlog to što imaju zanimljivu odeću, zanimljivo izgledaju ili se nalaze na zanimljivoj lokaciji. Ili je osvetljenje jednostavno naročito lepo.“ Neki ljudi možda ne vide sebe na isti način kao vi, pa se ne ustručavajte da malo ohrabrite potencijalnog subjekta i objasnite im šta vam je kao fotografu kod njih toliko zanimljivo.

Prema Džulijanovim rečima, umetnost kompozicije se svodi na pojednostavljivanje onoga što se nalazi u kadru. A to je naročito tačno, kaže on, „kada se nalazite u stvarnom svetu, u okruženjima koja ne možete da kontrolišete“. Na javnim mestima može biti mnoštvo vizuelnih elemenata, jarkih boja ili varijacija svetlih i tamnih nijansi. „Vi želite da umanjite te elemente kako biste dobili bolju grafičku kompoziciju i želite da dobijete dobar kontrast između subjekta i pozadine. Možete da tražite običnu pozadinu; odnosno subjekat može biti svetao, a pozadina tamna ili obrnuto; ili možete izabrati kontrast boja, na primer subjekat može nositi zelenu odeću sa pozadinom u crvenoj boji. Pokušajte da istaknete subjekat.“

Kao što Džulijan kaže, ulični portreti se svode na interakciju, pa se nemojte ustručavati da zamolite subjekat da se kreće ako je potrebno. „Svetlo bi moglo da bude lepše ako ih snimate u senci, odnosno fotografija može biti bolja ako im date neke savete o poziranju“, kaže Džulijan. Otkrio je da je zadnji ekran na fotoaparatu Canon EOS RP bio od velike pomoći kada je u pitanju ovaj element uličnog portreta. „Uspostavljate bolji odnos sa subjektom i ne skrivate se iza fotoaparata“, kaže Džulijan.

Takođe je bila korisna i funkcija detekcije lica i praćenja automatskog fokusa na fotoaparatu Canon EOS RP. „U pitanju je odlična tehnologija koja vam takođe omogućava da provedete više vremena u interakciji sa subjektom i da izaberete kompoziciju, bez brige o fokusu. Svaka slika je savršeno fokusirana na lice osobe, čak i kada je ona relativno mala u kadru.“

Za nedavno snimanje uličnog portreta, Džulijan je fotografisao ljude u zatvorenom i na otvorenom pomoću tri različita objektiva: Canon RF 35mm F1.8 Macro IS STM, Canon RF 50mm F1.8 STM i Canon RF 85mm F2 Macro IS STM. „Za portrete u zatvorenom prostoru, koristio sam objektiv od 35 mm ili 50 mm, a za one na otvorenom, objektiv od 50 mm ili 85 mm. Moje odluke se zasnivaju na tome koliko pozadine želim da uključim. U zatvorenom ste bliže subjektu zato što ima manje prostora i želite da prikažete više prirodnog okruženja, pa je objektiv od 35 mm dobar izbor. Na otvorenom, pozadina je dinamičnija, slabije se može kontrolisati, što znači da dugački objektiv pomaže u izolovanju subjekta i njegovom naglašavanju na portretu.“

Canon EOS RP i objektivi koje Džulijan bira su lagani, što ih čini idealnim za snimanje portreta u pokretu bez sputavanja. EOS RP takođe je opremljen funkcijom automatskog fokusa sa praćenjem oka – tehnologija Dual Pixel CMOS AF pomaže vam da oči subjekta zadržite u izuzetno oštrom fokusu i dobijete veoma precizan kvalitet slike na portretima.

Džulijan koristi samo prirodno svetlo na svojim uličnim portretima. „Ako snimam u zatvorenom prostoru, na primer u prodavnici, zamoliću da se isključi veštačko svetlo. Prostorije su često osvetljene neonskim svetlima ili reflektorima koji su veoma nezahvalni i zahtevni za rad, zbog čega dobar izbor lokacije podrazumeva traženje mesta sa velikim prozorima“, kaže Džulijan.

„Ako snimate na otvorenom, snimajte ujutru ili predveče, kada je sunce nisko“, dodaje. „Fotografi često na početku svoje karijere smatraju da je lepa sunčeva svetlost neophodna za pravljenje lepih fotografija. Ovo definitivno nije slučaj sa portretima. Po oblačnom danu, oblaci deluju kao džinovska navlaka za umekšavanje i prigušeno svetlo deluje mnogo atraktivnije.“

Ne jurite akcione snimke ili „odlučujuće trenutke“ u uličnim portretima, ali oni vam mogu pomoći da napravite priču tako što će subjekat biti uključen u nešto što je važno za njega, na primer, grafičar pored mašine za štampanje. „Tema i pozadina se ne pomeraju i ne moram veoma brzo da odgovorim na brojne promene, zbog čega volim da koristim ručni režim (Manual – M)“, kaže Džulijan. „Ako koristite režim prioriteta blende (Av), svaki put kada ponovo malo kadrirate fotografiju, ekspozicija će se promeniti kada je fotoaparat ponovo izračuna. Često imam nešto svetlo u pozadini ili u prednjem planu i samo želim da istaknem to svetlo.“

Džulijan obično nosi oko pet malih otisaka iz svog portfolija koje može da pokaže potencijalnim subjektima, kao i instant štampač kako bi odmah mogao da im pokloni fotografiju. „Na taj način, ceo proces deluje više kao razmena“, objašnjava Džulijan. Prenosivi štampač, kao što je Canon Zoemini ili Canon SELPHY Square QX10, idealan je za ovu namenu. Ljudi često traže kopiju fotografije, bilo za profil na društvenim mrežama ili da bi je odštampali i izložili, zbog čega Džulijan takođe nosi vizitkarte. „Na taj način ne morate da zapisujete svoju e-adresu 25 puta dnevno“, dodaje.

Iako uvek traži dozvolu pre snimanja uličnog portreta, Džulijan koristi obrazac sa dozvolom za objavljivanje samo ako je u pitanju komercijalna fotografija. „Nije vam potrebna dozvola za objavljivanje za izdanja u kojima jednostavno prikazujete samu osobu i ne povezujete je sa nekim proizvodom, uslugom ili brendom. Uvek objasnim kako će se fotografija koristiti i tražim usmenu saglasnost“, Džulijan objašnjava.

Ono što ovaj žanr čini izazovnim je upravo ono što ga čini uzbudljivim: nepredvidljiv je. Međutim, iako je mnogo toga van vaše kontrole, uz malo razmišljanja, prakse i samopouzdanja možete da izrazite svoju kreativnost sa elementima koji su vam na raspolaganju – subjektom, kompozicijom, osvetljenjem i lokacijom – i napravite prelepe i autentične ulične portrete.


Napisala Rejčel Segal Hamilton