Fotografisanje tajni prirode: priča o projektu revitalizovanja divljine

Vetrom okupane litice, jezerske močvare i mirne šume – prirodna staništa privlače fotografe divljih životinja i pejzaža sa strpljenjem da dokumentuju postepene promene i rast tokom godišnjih doba. Međutim, ponekad fotografija može da dokumentuje i slavi još dublju promenu tokom vremena, kao što je revitalizovanje divljine napuštenog kamenoloma dok ga ponovo preuzima priroda.

Gejl, fotograf koji stoji iza naloga Natured Secrets, gaji strast prema biodiverzitetu i revitalizovanju divljine zelenih površina. Ona je dokumentovala sporo napredovanje projekta revitalizovanja divljine u svom komšiluku u Ujedinjenom Kraljevstvu i nada se da će njen rad inspirisati druge da mali deo svojih bašta vrate prirodi.

Priča je počela pre 20 godina kada je Gejl pošumila područje pored svoje kuće u Peninskim planinama u Engleskoj, pretvarajući napušteni kamenolom i bivšu farmu vizona u bujajuće utočište za divlje životinje.

Sada, pošto je pejzaž prihvatio životinje i biljke, ostvaruje se Gejlina ambicija – „putovanje nade“ – da ne postoji granica između njene bašte i ove obnovljene oblasti, čime se stvara zaista divlje mesto.

„Kada smo stigli, želela sam da ovoj otvorenoj lokaciji pružim doživljaj mesta, da prenesem svoj odnos sa ovom lokacijom na životnu sredinu“, kaže Gejl, koja takođe ima diplomu mastera konzervacije i ekologije sa Univerziteta u Lankesteru. „Industrijska aktivnost je transformisala originalni pejzaž i pretvorila ga u pustoš. Međutim, od kada je kamenolom prestao sa radom, na lokaciji su vidljivi počeci povratka prirodi. Ponovno rođenje.

„Počeli smo tako što smo emulirali ovu transformaciju i uspostavili bilo kakvu baštu u pejzažu, gde nije bilo vidljive granice između jednog i drugog. Nikada nisam stvarno mislila da ćemo imati pravu baštu. Samo smo „pripitomljavali prirodu“.“

Kako se zemlja polako oporavlja, Gejl vidi taj proces kao savršen za dugoročni fotografski projekat. „Nekoliko godina sam studirala u „Chelsea School of Botanical Art“ i uvek sam imala osećaj da [zemlja] zaslužuje da bude dokumentovana“, kaže ona. „To bi moglo da se obavi pomoću dnevnika ili na mikro veb stranici, ali za mene je u pitanju spoj nauke i kreativnosti. Tu sam se nadala da će moje fotografije biti malo drugačije.

„Naš napušteni kamenolom nosi ožiljke industrijske prošlosti, ali priroda neprestano ponovo zauzima zemlju. Kao čuvari oblasti sa zadivljujućom kombinacijom istorije, industrije, geologije, divljih životinja i flore, zaista želim da dokumentujem put zemlje, razvoj i rast biodiverziteta koristeći fotografiju kao medij.“

Ova oblast sada obiluje divljim životinjama, uključujući evropske zečeve, bumbare, poljske ševe, carske šljuke, vivke, obične plave vodene device, vetruške i srne, pa je lako uvideti zašto je postala raj za fotografe. Raznobojni opseg močvarnih površina, travnjaka i šipražja, uz livadu bogatu cvećem, privukao je mnoštvo raznovrsnih divljih vrsta.

„Tokom proteklih 20 godina pomogli smo da se regeneriše zemlja, izložili smo slatkovodne izvore radi unapređivanja velikih močvarnih dolina i povezali postojeće bare oivičene kamenjem sa serijom novih neoivičenih bara“, kaže Gejl.

„Posadili smo lokalno listopadno drveće i posmatrali ga kako raste i kako ga polako pokriva mahovina poput somota, za bujno zelenilo cele godine, koje pruža podršku obilju života. Grane i stabla prekriveni su mahovinom koja podseća na minijaturne izgubljene svetove kada se pogleda izbliza i uveća.“

Ako odlučite da dokumentujete sopstveni projekat, možda ugao bašte koji ste prepustili prirodi, uverite se da imate odgovarajući fotoaparat i objektiv. Gejl koristi Canon EOS 6D Mark II u kombinaciji sa nekim od makro objektiva za snimanje tih sićušnih svetova. „Fotoaparat nam pruža mogućnost da se sjedinimo sa određenim organizmom, bilo da je u pitanju krupni plan cveta, insekta ili spore na poleđini paprati“, kaže ona. „Počinjete da uviđate stvari koje nikada ranije niste primećivali, a to me učinilo svesnijim toga kako možete više da se povežete sa prirodom kroz objektiv.“

Ova veza je ojačana dolaskom porodice kukuvija posle renoviranja štale, koje su obavili Gejl i zidari pomoću kamena iz bivšeg kamenoloma. Sada je to novi dom za ptice.

„Učenje da „posmatram“ kroz fotoaparat i mirno čekanje da se kukuvije pojave omogućava mi da uočim više“, kaže Gejl. „Primećujem kretanje trave, promene svetla, noćne leptire, ptice i cveće koje dodiruju. U trenutku postajem plen kada objektiv uhvati kandže dok kruže iznad, a zatim se narativ menja kada se pomerim. Ja postajem lovac.“

Gejl koristi još jedan DSLR fotoaparat punog formata sa asortimanom dužih EF objektiva. Odvajanjem jednog tela za makro objektive i drugog za telefoto objektive, nikada ne propušta trenutak usled potrebe za zamenom objektiva. Ove alatke pomažu joj da snimi upečatljivo nebo i ptice u letu, kao što su sove, uz stabilizaciju slike koja je naročito važna pošto ne koristi stativ.

„Potreban mi je doseg sjajnog EF 600mm f/4L IS III USM da bih se približila sovama“, kaže ona. „Dosta sam udaljena na lokaciji i nema zaklona, pa ne mogu samo da sednem i mislim da ću videti jelena ili pticu izbliza. Čak je teško fotografisati crvendaća, zato što je drveće tako veliko. Znate da ćete dobiti najbolje snimke sa objektivom od 600 mm zato što je oštar i ima fiksnu žižnu daljinu, dok mi Canon EF 100-400mm f/4.5-5.6L IS II USM pruža mogućnost da zumiram, kako bih mogla da zabeležim pticu u pokretu ili dok dolazi ka meni. Imam razdaljinu.“

Gejl je takođe dokumentovala projekat revitalizovanja divljine pomoću anketa, presovanjem cveća, konzervacijom biljaka u alkoholu, skiciranjem i slikanjem vodenim bojama. Međutim, ona uživa u trenucima sa divljim životinjama koje su se skupile na ovom mestu i posvećena je prednostima interakcije sa prirodom radi mentalnog zdravlja. „Posmatranje kroz fotoaparata u rana jutra donosi osećaj spokoja i mira“, objašnjava ona. „Mogu da prenesem to stanje uma deljenjem slika na društvenim mrežama i pomaganjem drugima da uvide lepotu koja nas okružuje.“

Ona podstiče svakoga da razmišlja o kreiranju sličnog projekta, da počne sa nekoliko stabala ili žbunova koji će privući ptice i insekte. „Uvek sadite drveće ako možete“, savetuje ona. „Nije vam potrebno mnogo prostora – za šest ili sedam godina imaćete šumarak i moći ćete da se prošetate i osetite prostor.“

Napisala Lorna Dokeril