Kroćenje divljine: u potrazi za savršenim avanturističkim snimkom na otvorenom

Bez obzira na to da li je u pitanju planinarenje, vožnja kajakom po jezerima ili plivanje u divljini, sportske aktivnosti na otvorenom pružaju mnoštvo mogućnosti za fotografe sa neustrašivim srcem.

Jedan takav kreativac je Ana Blekvel, avanturista, fotograf, spisateljica i govornik iz Ujedinjenog Kraljevstva koji uživa u tome da pomera sopstvene granice – u stvari, napravila je karijeru od toga, pa snima fotografije i video zapise za vodeće brendove za sportove na otvorenom, uključujući Lowe Alpine i Peak UK. Njene zadivljujuće avanture uključuju samostalno pešačenje od 1.600 kilometara preko Francuske i Španije duž drevnih staza hodočašća, vožnju kajakom od 4.000 km preko 11 zemalja i pet glavnih gradova, kao i osvajanje planine Toubkal, najvišeg vrha u Severnoj Africi.

„Tokom jedne od ranih avantura počela sam da fotografišem i pišem blog – uglavnom kako bi moji prijatelji i porodica mogli da vide kako napreduje moje dugo pešačenje“, objašnjava Ana, na pitanje kako je hobi pretvorila u profesiju. „Tako sam radila nekoliko godina, deleći svoje avanture onlajn kroz slike i reči, a to je privuklo pažnju. Uskoro sam govorila o svojim avanturama na događajima, festivalima, kao i u preduzećima i školama. Zatim sam počela da ostvarujem kontakt sa brendovima kako bih sa njima sarađivala na predstojećim putovanjima, a malo po malo sam uspela da generišem dovoljno prihoda od fotografije, pisanja, snimanja avantura, govora i društvenih mreža, da bih to pretvorila u stalni posao.“

Anino poslednje pešačenje i kampovanje odvelo je nju, njenog partnera Sema i psa Bilba u stenoviti pejzaž severnog Dartmura u Engleskoj, sa fotoaparatom Canon EOS R6 i sa dva objektiva – Canon RF 24-105mm F4-7.1 IS STM i Canon RF 50mm F1.8 STM, koji su im pravili društvo. Ona govori o tome zašto voli da pobegne od svega, deli najbolje savete za pešačenje u divljini i otkriva kako da omiljene avanture prenesete kući kroz spektakularne fotografije.

Ana, Sem i Bilbo započeli su istraživanje severnog Dartmura u selu pod nazivom Belston zbog fantastičnog pristupa formacijama stena „tor“. Ove velike, samostojeće kamene formacije su nešto što je oduvek privlačilo Anu.

„Za mene je to bio potpuno novi deo Dartmura, što je bilo zaista uzbudljivo. Prolazite kroz idilično selo, a odmah posle toga počinje močvara“, kaže ona. „Imala sam osećaj divljine i izolacije, a to je baš ono za čime žudim.

„Moja strast je pešačenje“, nastavlja ona. „Volim da imam težak ranac na leđima i da krivudam unaokolo. Nije reč o tome da negde stignete naročito brzo – suština je u tome da se u potpunosti prepustite mirnim mestima. Pešačili smo, zatim smo podigli šator i proveli smo noć u divljini.“

Anina avanturistička priroda potiče od ljubavi njene porodice prema šetanju i pešačenju, kao i od njenih švedskih korena. „Moja mama je Šveđanka i mislim da je u švedsku kulturu utkano to da se mnogo vremena provodi napolju i da se ceni prirodno okruženje. Puno sam pešačila i istraživala tokom odrastanja, i kad god smo bili u Švedskoj išli bismo na vožnje kanuom i na kampovanje sa obrocima na otvorenom. Mislim da je to od veoma ranog uzrasta bio integralni deo mog života.“

Ana je imala društvo na putovanju u Dartmur, ali često putuje sama, uključujući samostalno pešačenje po Arktiku u Švedskoj u jesen 2020. godine (pogledajte sliku levo iznad). „Na dubljem nivou zaista volim samostalne avanture, zato što je to jedinstveno iskustvo“, objašnjava ona. „Bilo je perioda od 10 dana tokom kojih čak ne bih videla ni drugi otisak stopala. Kada ste sami, morate da se suočite sa dobrim i lošim stvarima. Dakle, ako imate stvarno loš dan, nedostaje vam motivacija i umorni ste i gladni, isključivo ste sami odgovorni da to prebrodite. Ali na kraju ćete znati da ste samostalno uspeli da pređete od tačke A do tačke B.“

Međutim, pešačenje sa nekim može da pomogne i kada je u pitanju fotografisanje. „To znatno olakšava fotografisanje, zato što automatski imate subjekat“, kaže Ana. „Ovo se odnosi i na Bilba, zato što je on često subjekat na mojim fotografijama. Kada imate osobu ili psa na pejzažu, to vas jednostavno privlači na način na koji to klasična pejzažna fotografija ne čini.“

Na pitanje šta je došlo prvo, njena strast prema fotografiji ili avanturističkim putovanjima, Ana ne okleva. „Fotografija je bila prva“, kaže ona sa oduševljenjem. „Moj deda je bio fantastičan fotograf, pa sam odrasla listajući njegove foto-albume, i to je u meni u ranom dobu probudilo ljubav prema fotografiji. Prvi fotoaparat sam dobila kada sam imala 15 godina i kada sam učila fotografiju u školi. Međutim, nisam fotografisala prvih nekoliko avantura. Tek posle nekoliko godina sam spojila te dve stvari.“

Za Anu, dokumentovanje pešačenja znači da mora da bude fleksibilna, uz minimalnu količinu opreme i uz inventivnost u pokretu. Pored prostranih pejzaža, takođe predlaže fotografisanje ili snimanje malih trenutaka, kao što je stavljanje ranca, fiksiranje klinova za šator ili uživanje u šolji tople čokolade, za šta smatra da zaista može da doprinese vašem vizuelnom pripovedanju.

„Volim pripovedačku stranu u avanturama“, objašnjava ona. „Često sam na udaljenim mestima potpuno sama, ali zaista volim da delim to, a fotografija predstavlja fantastičnu platformu za prenošenje tih iskustava.

„Na ovom putovanju, tokom „plavog“ sata zaista smo se usredsredili na fotografisanje baterijske lampe za glavu i na sagledavanje pare koja izlazi iz šolje tople čokolade ili vode koju je kuvala, zato što je to bio kreativan način da zabeležimo to doba dana.“

Korišćenje funkcija kao što su brzi rafali i korišćenje sistema za stabilizaciju slike na modelu punog formata bez ogledala Canon EOS R6 značilo je da ne predstavlja problem to što je Ana zaboravila stativ u situaciji sa slabim osvetljenjem.

„Stabilizacija i rezolucija od 20,1 MP tokom „plavog“ sata bili su fantastični, zato što smo zaista zaboravili da ponesemo stativ. Ispostavilo se da nam nije ni bio potreban, zato što se fotoaparat izvanredno nosio sa tim slabim osvetljenjem“, kaže ona.

Kako bi što više smanjila količinu opreme, Ana obično nosi samo jedan objektiv koji pruža svestranost za portrete i sveobuhvatne pejzaže, u čemu je lagani Canon RF 24-105mm F4-7.1 IS STM izvanredan.

„Obožavam ovaj objektiv zato što pruža fleksibilnost. Žižna daljina od 24 mm bila je odlična za krupne planove sa Bilbom, ali mi je takođe omogućila da dobijem malo veće komprimovanje na nekim pejzažima. Kada sam na avanturama, imam veliku želju da sve mogu da uradim pomoću jednog objektiva.“

Pravljenje kompleta opreme koja može da održi korak sa Anom i nepredvidivim uslovima na njenim avanturama može da predstavlja izazov.

Na primer, na nedavnom skijaškom putovanju kroz arktičku Finsku, temperature su išle do čak -22 ºC. „Kada su temperature tako niske, sve postaje teže, od stavljanja skija do pravljenja pauza za užinu“, objašnjava ona. „Snimanje fotografija se pretvara u vojnu operaciju u smislu efikasnosti, tako da ruke budu što kraće na hladnoći i da možete da nastavite da se krećete.“

Međutim, Ana insistira da vredi dokumentovati te uspomene.

„Najbolja stvar u vezi sa fotografisanjem sportova na otvorenom je da uspomene ostaju zauvek. I dalje pregledam fotografije sa svojih ranih avantura i mogu da se setim tačno gde sam bila, šta sam osećala i sa kim sam bila. To je zaista moćno.

„Loša strana u vezi sa avanturama poput mojih je to da ponekad postoji pritisak da snimim određene fotografije. Imala sam putovanja na kojima sam mislila da ću imati prelepo vreme i da ću moći da kreiram zaista inspirativan sadržaj u neverovatnim planinskim okruženjima, a umesto toga je 10 dana lila kiša. Snimanje u takvim uslovima može da predstavlja izazov, pošto ne možete da odete kući da biste se presvukli i osušili opremu. U šatoru ste i nema načina da ostanete suvi. To je jedan od razloga zašto volim Canon – fotoaparat je veoma otporan.“

Za one koji žele da odu na sopstvene nezaboravne avanture, ali nisu sigurni gde da počnu, Ana ima ovaj savet: „Ako vas nedostatak samopouzdanja sprečava da idete na avanture, ne stidite se da počnete sa manjim i da vremenom stičete hrabrost. Na primer, noćno kampovanje u prirodi sa prijateljima, možda s nekim ko ima iskustva, ili počnite sa dnevnim šetnjama na novim mestima, da biste se navikli da budete samostalni. Kursevi su takođe odličan način za unapređivanje veština i za upoznavanje sa novim prijateljima avanturistima. Na kraju, ne plašite se da pravite greške. Čak i mi profesionalci povremeno zabrljamo – ne računa se kao neuspeh ako nešto naučite iz toga.“

Na kraju će skok u nepoznato biti vredan.

„Avanture su i dalje jedan od najboljih načina da se resetujem i obnovim energiju. Posebno samostalne avanture, čak i ako je u pitanju samo jedan dan istraživanja nečeg novog“, zaključuje Ana. „To su putovanja koja pokreću moju kreativnost i motivaciju, pa bi mi bila potrebna čak i da mi to nije posao.“

Napisala Lorna Dokeril