Savladavanje umetnosti dugačke ekspozicije u crno-beloj tehnici

Stiven MekNali je savladao crno-belo fotografisanje sa dugačkom ekspozicijom, uz više uspešnih izložbi, a njegov apetit za ovim žanrom je samo porastao tokom godina. Pošto radi kao frizer, fotografisanje ga pobuđuje da izađe napolje, da traži nove lokacije, da posmatra poznata mesta iz sveže perspektive, i to mu pruža izuzetno zadovoljstvo.

Ovde ćemo saznati kako se Stivenov rad razvio u pogledu procesa i opreme – i zašto je toliko entuzijastičan u vezi sa tom tehnikom.

Stiven je počeo tako što je snimao popularne subjekte, kao što su morski pejzaži tokom zalaska i izlaska sunca, ali je odlučio da pređe na nešto što mu je bilo izazovnije. „Jednostavno mi je dosadilo, svi su to radili. Želeo sam sebi da postavim veći izazov i da više uradim sa fotoaparatom“, objašnjava on.

Pored stvaranja nadrealnog elementa na fotografiji, ogroman deo primamljivosti dugačke ekspozicije predstavlja element iznenađenja – ne znate kako će slika izgledati dok se zatvarač ne zatvori i dok ne vidite ekran. Kada je zatvarač fotoaparata otvoren duže vreme, beleži se trag kretanja objekata koji se prirodno kreću, kao što su voda, oblaci, pa čak i ljudi. Ovaj deo slike pravi kontrast sa subjektima u sceni, koji miruju i ostaju izuzetno oštri.

Kao što Stiven kaže: „Eterična atmosfera fotografije me privlači. Fotografisanje sa dugačkom ekspozicijom čini more glatkim, iako oko može da vidi ogromne talase koji se valjaju. Sve to možete da pauzirate na fotografiji sa dugačkom ekspozicijom – u tome je magija.“

Stiven se iznova vraća na ista mesta na severozapadu Engleske. On ima omiljeno drveće i voli da posmatra kako se menja tokom godišnjih doba. Kada je na nekom novom mestu, prvo izviđa pejzaž i pravi mentalne beleške za mesta na koja planira da se vrati.

Ako snimate morske pejzaže, „morate da istražite plimu i oseku“, naglašava on. „Obično fotografišem oseku. Ako fotografišete plimu, otkrićete da morate da pomerate fotoaparat tokom ekspozicije, pa fotografije neće biti oštre. Mnogo je stacionarniji sa osekom.

Stiven obično snima u jesen, jer je bolje imati tmuran ili čak oblačan dan za beleženje dugačke ekspozicije neba, pošto prirodno propuštate više svetlosti u fotoaparat. „Ne snimam sredinom leta pošto bih morao da krenem u 2 ujutru, pa obično počnem u septembru, pošto je zora oko 6 ujutru. Istražujem lokacije, kada sunce izlazi i gde će padati svetlo. Ako je tmurno i delimično oblačno, znam da imam sa čim da radim“, objašnjava on. Počinje posmatranjem histograma na fotoaparatu da bi odredio dostupno svetlo i koliko će vremena imati.

Atmosfera na Stivenovim fotografijama je melanholična, što je delimično posledica onoga što snima. Obično se fokusira na industrijske znamenitosti ili napuštene zgrade – sada zanemarena mesta koja su nekada bila puna života. „Privlače me stare zgrade“, kaže on. „Kada sam nedavno bio u Anglesiju u Velsu, naišao sam na jednu staru seosku kuću (pogledajte desnu sliku iznad) i pomislio sam, koliko dugo je ova farma u ruševinama? Zašto su morali da odustanu od njenog održavanja? Gde su ljudi koji su živeli i radili na njoj?“

Ti podsetnici na prošlost takođe su izuzetno pogodni za monohromatsku tehniku. „Sa crno-belom fotografijom, kompozicija postaje fokus, mora da bude jaka“, dodaje on.

Nadogradnja fotoaparata omogućila je Stivenu da prilagodi svoj proces. Počeo je sa fotoaparatom Canon EOS 450D (sada ga je nasledio Canon EOS 850D), pre nego što je prešao na Canon EOS 60D (sada ga je nasledio Canon EOS 90D), a nedavno i na Canon EOS R6. Uprkos prelasku na fotoaparat bez ogledala, Stiven i dalje može da koristi omiljene EF objektive bez uticaja na kvalitet, uz Canon adapter za montiranje EF-EOS R.

„Obožavam ekran osetljiv na dodir na modelu Canon EOS R6, tako je intuitivan. Možete samo da dodirnete ekran da biste promenili f-korak ili ISO“, kaže on.

Stiven često snima u režimu otvorene blende, što mu omogućava da zatvarač drži otvoren dok god mu je prst na dugmetu okidača. Korišćenjem okidača na kablu možete da izbegnete podrhtavanje fotoaparata do kojeg dolazi ako držite okidač. „Režim otvorene blende od suštinske je važnosti za dugo održavanje otvorene blende tokom snimanja u mraku ili pomoću ND [neutralna gustina] filtera od 10 ili 16 koraka“, kaže on.

Stiven često sa sobom nosi više fotoaparata na snimanje, kao način da prekrati vreme. Kada Canon EOS R6 koristi za ekspoziciju od 20 minuta, može da postavi drugi fotoaparat iz drugačijeg ugla, a to ga okupira dok čeka.

Poslednja alatka u Stivenovom kompletu opreme je softver za uređivanje. On snima u RAW formatu i u boji, što mu pruža više informacija sa kojima može da radi prilikom uređivanja. Zatim konvertuje fotografiju u crno-belu pre uređivanja u softveru kao što je Adobe Photoshop ili besplatni Canon Digital Photo Professional (DPP). „Podesim nivoe i krive i dodam gradijente. Ako radim na datoteci duže od 10 minuta, ona će biti izbrisana. Želim da izbegnem previše uređivanja, pa pokušavam da dobijem željeni rezultat na fotoaparatu“, objašnjava on.

Potraga za fotografijama pri slabom osvetljenju i odličnim fotografijama sa dugačkom ekspozicijom predstavlja priličan izazov. „9 od 10 puta ne postignem uspeh“, objašnjava Stiven. „Najbolja stvar za one koji žele da istražuju ovaj žanr je da eksperimentišu i da izlaze sa prvim svetlom“, dodaje on.

„Korisno je ako imate ND filter sa 10 koraka ili više. Druga mogućnost je da snimate pri slabom osvetljenju, neposredno pred zoru. Dobićete ekspozicije do 50 sekundi pred zoru, što bi trebalo da pruži odlične rezultate. Takođe koristim obrnuto graduisane ND filtere kada je tamnije na horizontu, pošto će to biti najsvetlija tačka kada sunce izađe.“

Pronađite mesto, istražite lokaciju, iskoristite rano jutro i isprobajte Stivenovu tehniku snimanja crno-belih fotografija sa dugačkom ekspozicijom. Stivenov poslednji savet: „Saznajte što više informacija, a zatim ih isprobajte u praksi. Nikada nećete dobiti ono što želite ako ne uložite trud.“



Napisala Natalija Pol