Istraživanje, odnos, poštovanje – kako da budete promišljen fotograf na putovanjima

Ruke čvrsto stežu konja na vrtešci u boji slatkiša, lice ozračeno uzbuđenjem, hidžab se vijori poput superherojskog plašta. To nije tipična slika mlade muslimanke – i to je upravo razlog zbog kojeg je to jedna od omiljenih fotografija Canon ambasadora Gulshan Khan. „Muslimani, naročito žene i devojčice, nisu uvek prikazani kao nezadržive osobe kakve zaista jesmo. Koristim „mi“ zato što je to moja zajednica“, objašnjava ova južnoafrička foto-reporterka. „Na fotografijama sa afričkog kontinenta prisutno je puno patnje i izdvajanja. A ovde imamo devojku prepunu radosti, fotografisanu sa dostojanstvom.“

Gulshanin primer nas podseća da je fotoaparat moćan. Slike koje kreirate mogu da održi jednodimenzionalne poglede na svet ili mogu da otkriju nešto više. Ovo ima posebnu težinu kada je u pitanju fotografisanje kultura ili zajednica koje nisu vaše, bez obzira na to da li je to iza ugla u komšiluku ili na mestu do kojeg ste prešli hiljade kilometara. Za Gulshan, to je deo posla. Kao nezavisni foto-reporter čije su fotografije objavljivali National Geographic, The New York Times i The Guardian, kao i prethodni slobodni saradnik u Agence France Presse (AFP), Gulshan redovno fotografiše ljude i mesta u svojoj zemlji i izvan nje. Ona ovde objašnjava kako možete da kreirate upečatljive, ali dostojanstvene kulturalne fotografije.

U 19. veku, kada je fotografija bila nova tehnologija, evropski kolonijalisti lažno su smatrali fotoaparat naučnom alatkom i koristili su ga za klasifikovanje i ugnjetavanje domorodaca. Ta zaostavština nastavlja da živi, veruje Gulshan, uz stav da je u pitanju nepristrasan medij.

„Fotografije su poučne. Uče nas kako da posmatramo sebe i jedni druge“, kaže ona. „Postoji ideja da fotografija predstavlja objektivnu istinu, ali to je zabluda. Vi ste uvek na svojim fotografijama. Vaša ideologija, iskustva i vrednosti će se odraziti u onome što birate da stavite u kadar i da izostavite iz njega.“

Gulshan takođe ističe privilegovanost koju neki zapadni putnici i fotografi osećaju kada je u pitanju istraživanje „egzotičnih“ zemalja. „Nije problem da posećujete mesta i fotografišete“, naglašava Gulshan. „Problem je kada to činite pod pretpostavkom da ste bolji i da znate bolje od ljudi koje fotografišete.“

Kada čujete reč „kultura“, obično pomislite na nacionalnost, rasu ili religiju, ali za Gulshan je to mnogo širi koncept. „Na primer, to bi mogla da bude grupa sa bilo kojim specifičnim sistemom vrednosti, radnom kulturom ili ljudima koji pripadaju društvenoj klasi ili su deo muzičke podkulture“, kaže ona.

Šta god da je, potrebno je da budete sigurni da ste istražili koliko god je moguće pre nego što stignete sa fotoaparatom. To će vam pomoći da identifikujete neobične lokacije ili važne prilike – na primer, festival ili protest – koje će vam pružiti priliku da snimate relevantne slike.

Takođe se radi o razumevanju normi, običaja i problema sa kojima se suočavaju različiti ljudi, što će vam pomoći da donesete odluku u vezi sa načinom fotografisanja. Pratite medijske sadržaje, čitajte knjige, gledajte dokumentarne filmove, upoznajte se sa lokacijama u usluzi Google Maps i, što je najvažnije, razgovarajte sa ljudima, savetuje Gulshan. Ako ste u inostranstvu i boravite u hotelu, razgovarajte sa osobljem. Ili, ako ste na događaju, pitajte učesnike šta to znači za njih i zašto su tamo. Pokažite poštovanje, empatiju i spremnost za učenje.

Postoji ravnoteža koju treba ostvariti između dobijanje upečatljivih slika i tretiranja ljudi sa poštovanjem kakvo zaslužuju. Uopšte uzev, Gulshan izbegava dugačke objektive i više voli da svoje fotoaparate Canon EOS R i EOS R5 upari sa objektivom Canon RF 35mm F1.8 MACRO IS STM, da se približi onome što fotografiše i da se prepusti akciji. „Morate da razgovarate sa ljudima kada ste tako blizu i neminovno će fotografije biti intimnije“, objašnjava ona.

Izuzetak bi bio kada radi na svetim mestima i već ima dozvolu da tamo snima, ali ne želi da smeta. „Na duhovnim mestima morate da obratite pažnju na kulturu, a najbolji način da budete sigurni da niste nepristojni ili nametljivi jeste da pitate da li je u redu da budete tu“, savetuje ona. „Pitajte gde vam je dozvoljeno da budete, a gde nije i koja su pravila. Na primer, u mnogim džamijama i hramovima morate da skinete cipele, da budete obučeni na odgovarajući način i takođe je nepristojno hodati ispred osobe za vreme molitve ili joj se obraćati.

„U tim situacijama sam koristila objektiv Canon RF 70-200mm F2.8L IS USM“, dodaje ona. „Zatvarač uvek održavam na najtišem mogućem nivou kako ne bih bila nametljiva i da bih pokazala poštovanje u situacijama koje zahtevaju tišinu i suptilnost.“

Opciju tihog snimanja ne pružaju samo profesionalni fotoaparati, kao što je EOS R5. Prebacivanjem na režim tihog snimanja na modelu Canon EOS R10 bez ogledala, istovremeno se podešavaju sve relevantne postavke, što sprečava emitovanje bilo kakvog zvuka ili svetla sa fotoaparata. Kada uparite EOS R10 sa svestranim objektivom Canon RF-S 18-150mm F3.5-6.3 IS STM, takođe dobijate veći doseg, čime se ometanje svodi na minimum.

Važno je napraviti razliku između javnih događaja, gde se očekuje da će se snimati fotografije i fotografija koje snimate dok šetate sporednim ulicama ili kao deo ličnog projekta sa određenom grupom, „Trebalo bi da imate informisani pristanak“, kaže Gulshan. To znači da treba jasno da objasnite ljudima zašto ste zainteresovani da ih fotografišete i šta planirate da uradite sa fotografijama.

Način pristupa ovome zavisi od scenarija. Ako radite na projektu u okruženju zajednice, mogli biste prvo da dobijete dozvolu i da upoznate ljude, pre nego što počnete da snimate spontane fotografije kada su opušteni u vašem prisustvu. Na ulicama grada možete da započnete razgovor sa vlasnikom tezge, pa da zatim snimite njegov/njen portret. Ako ne govorite jezik, pronađite osobu koja može da prevodi za vas. Stalno imajte u vidu način na koji reaguje osoba koju fotografišete. Kao što Gulshan kaže: „Znaćete ako činite da ljudima bude neprijatno.“ Ako je tako, vreme je da odložite fotoaparat.

Iako sada koristi fotoaparat „instinktivno“, Gulshan je neko vreme zaista posmatrala slike i razmišljala o tome kako su ljudi prikazani. „Važno je da budete vizuelno opismenjeni i osvešćeni“, kaže ona. „Razmišljajte o stvarima poput uglova iz kojih snimate i kakav će to utisak ostaviti na nekoga ko gleda sliku.“ Pratite različite Instagram naloge kako biste bolje razumeli način na koji fotografi biraju da predstavljaju sopstvene zajednice. Ponekad je niz slika potreban da biste preneli kompletnu priču ali Gulshan kaže: „Moguće je preneti nešto duboko u vezi sa ljudima ili kulturom pomoću jedne slike. Samo zapamtite da to nikada nije cela priča.“

Napisala Rejčel Segal Hamilton